Put u Crnu Goru
Sreda je, 12. april. Dan je sunčan, lep, a ja ništa ne radim. Kad, zove me neko na mobilni. Treba mu prevoz pianina za Budvu. Malo mi je trebalo da mu odgovorim.... ali cena nije mala. Mislio sam da je sve to šala. Ali neka, neka se javi sutra ako nije šala. Popodne se javio opet. Reče da se zove Krsto, još pita, može li odmah? E, pa ne može. Kažem sutra tek, može sutra. Pripremio sam sve za odlazak u drugu državu, ali sam i sebe uključio u taj odlazak. Ne idem da vidim Budvu samo kao prevoznik, idem da vidim Budvu i kao turista. Ovaj će mi prevoz platiti i moj turistički boravak tamo. Kako sam imao u planu da idem ove godine biciklom u Nemačku, pomerio sam to putovanje. No, verovatno sada i neće biti tog puta, jer mi je i obilazak Budve dobro došao, iako ne idem biciklom. Rano je jutro.. Ne vidi se ni prst pred nosom. Malo me je uhvatila panika od pomisli na dugo putovanje. Avaj...šta ću, ipak sam krenuo. Vožnja kao i svaka vo...